Društvo

Austrijski ORF o situaciji u Srbiji: Da li se gase poslednji nezavisni mediji?

Već deset meseci građani u Srbiji izlaze na ulice protestujući protiv raširene korupcije i vlasti. O tim događajima izveštava tek nekoliko kritički nastrojenih televizijskih kanala, među kojima je i N1. Međutim, potencijalni dogovor vlasti sa većinskim vlasnicima sada dovodi u pitanje i opstanak ovog medija.

Ulice odjekuju od zvižduka i protesta, dok kolone studenata pešače od Beograda do Novog Sada.
„Umorna sam od višemesečnih protesta, ali kada vidim ljude tako pune nade, ponovo dobijam snagu“, rekla je jedna studentkinja, gotovo u suzama, pred kamerama u februaru, piše ORF.
To je samo jedna od brojnih reportaža N1, koji gotovo neprekidno prati proteste širom Srbije. Oni traju još od novembra prošle godine, kada se urušila nadstrešnica železničke stanice i život izgubilo 16 ljudi. Građani za tragediju krive endemsku korupciju.
 
N1, zajedno sa Novom, spada u poslednje nezavisne televizijske stanice u zemlji. Reporteri ovog kanala pratili su demonstrante i tokom njihovog maratona do Brisela, kao i tokom višednevnih marševa kroz Srbiju. U pitanju su često vrlo emotivni trenuci uhvaćeni u uključenjima uživo, a kanal ne beži ni od sagovornika čije izjave izazivaju podeljena mišljenja, piše ORF.
Pritisci kroz „zadnja vrata“
Krajem avgusta, istraživački novinari OCCRP-a i njihov srpski partner KRIK objavili su snimak razgovora između Stena Milera, direktora holandske United Group (u čijem sastavu su N1 i Nova), i Vladimira Lučića, direktora državnog Telekoma Srbija.
Na snimku se čuje da je, na zahtev predsednika Aleksandra Vučića, cilj oslabljenje uticaja ovih kanala i smena direktorke United Media Aleksandre Subotić.

„Žele da nas zamene ljudima po meri Aleksandra Vučića“, objašnjava Igor Božić, programski direktor N1. „Potpuno zatvaranje televizije izazvalo bi previše pažnje, iako Vučić tvrdi da bi to mogao da učini kad god poželi“, dodao je.
Telekom Srbija već godinama sistematski gradi provladinu medijsku scenu. Nacionalne frekvencije i tabloidi to su odavno postali. Proteste uglavnom ignorišu ili ih predstavljaju kao „strane plaćenike koji žele da sruše državu“, često uz poređenja sa nacistima.

Više na LINKU.