Međunarodna komisija pravnika: Politički lideri u Srbiji moraju da prestanu sa mešanjem u rad pravosuđa

„Ovi kontinuirani činovi mešanja ozbiljno ugrožavaju nezavisnost pravosuđa i integritet pravosudnog sistema u Srbiji,“ rekla je Radmila Dragićević-Dičić, komesarka ICJ-a i bivša sudija Vrhovnog suda Srbije. „Iskustvo nas uči da kada sudije nisu u stanju da obavljaju svoj posao bez straha od zastrašivanja, odmazde ili političkih pritisaka, ljudska prava svih građana su ugrožena“, dodala je.
 
Tokom poslednjih meseci, kako se dodaje, visoki zvaničnici - uključujući predsednika, predsednicu Skupštine i ministra pravde - davali su neprimerene komentare o predmetima koji su u toku i oštro kritikovali sudske odluke u politički osetljivim slučajevima.
 
Upadljiv primer, piše ICJ, dogodio se posle presude Apelacionog suda u Novom Sadu od 20. maja 2025, kojom je pritvor zamenjen kućnim pritvorom za trojicu optuženih za planiranje „dela protiv ustavnog poretka“.
 
Predsednik Aleksandar Vučić nazvao je pritvorene „teroristima“ i optužio sudove za „kapitulaciju pred agendom obojene revolucije finansirane iz inostranstva“.
 
Predsednica Skupštine Ana Brnabić pohvalila je članove vladajuće stranke optužene za nasilne napade kao „heroje“, dok je kritikovala sudstvo zbog oslobađanja antivladinih aktivista. U međuvremenu, ministar pravde Nenad Vujić pozvao je nadzorna tela pravosuđa da preispitaju pojedine sudske odluke, iako za to nije imao nikakvo zakonsko ovlašćenje, podseća se u tekstu.
 
Ove izjave dodatno su, ističe ICJ, pojačane kampanjama provladinih medija koji su sudije, tužioce i advokate predstavljali kao „izdajnike“ ili strane agente.

Sudije koje sude u politički osetljivim slučajevima bile su izložene ličnim napadima, pri čemu su privatni podaci – uključujući fotografije, brojeve telefona i podatke o porodici – objavljivani u štampi i emitovani na televiziji. Takvi postupci doveli su do pretnji, uključujući i pretnje smrću, stvarajući atmosferu koja potkopava nezavisnost pravosuđa i pretpostavku nevinosti.
 
Najnoviji napadi desili su se posle 28. avgusta, kada su provladini mediji na meti imali sudiju iz Novog Sada koja je odbila da odredi pritvor za dvojicu demonstranata, nazivajući je „sudijom teroristom“ i označavajući njenu odluku kao „najveći skandal u istoriji srpskog pravosuđa“. Sličan incident dogodio se 24. jula, kada je sudija Višeg suda u Valjevu odbio zahtev za pritvor četvorici demonstranata i potom bio izložen žestokim napadima u provladinim medijima, uz masovno objavljivanje ličnih podataka. Od jula, četiri istražna sudije Višeg suda u Beogradu trpe kontinuirano medijsko uznemiravanje, a jedna je primila i pretnje smrću, navodi ICJ.
 
Kampanja se, dodaje se, proširila i na tužilaštvo. Od kraja jula, Bojana Savović, viša tužiteljka u Beogradu, izložena je kontinuiranim napadima nakon gostovanja u nezavisnim medijima, gde je govorila o policijskoj brutalnosti, nesrazmernoj upotrebi sile i obavezi tužilaštva da istražuje navode o torturi, piše u tekstu.
 
U tekstu se navodi i da se od početka 2025. godine, Srbija suočava sa pojačanim građanskim nemirima, uključujući masovne proteste pod sloganom „Srbija protiv nasilja“. U tom kontekstu, zvaničnici sve češće koriste retoriku kojom sudije, tužioce i civilno društvo označavaju kao „neprijatelje države“, dok koordinisanim kampanjama vrše pritisak na sudove i diskredituju nezavisne aktere, ističu iz ICJ.
 
 
Tenziје su, podseća se, kulminirale 28. juna 2025. tokom masovnih antivladinih protesta, kada je policija upotrebila nepotrebnu i nesrazmernu silu protiv mirnih demonstranata, studenata, advokata i posmatrača, uključujući i pokušaj upada u Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Advokatska komora Srbije i druga profesionalna tela osudila su ove postupke kao ozbiljnu pretnju nezavisnosti pravosuđa i kao „gruba kršenja“ prava na okupljanje i institucionalnu autonomiju.
 
Kao odgovor na ove događaje, neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana profesije“ izdala je niz javnih saopštenja u kojima ističe političke pritiske, medijsko uznemiravanje i institucionalnu pasivnost. Grupa je reagovala na nedavne napade na sudije i tužioce i apelovala na Međunarodnu asocijaciju sudija i druga međunarodna tela da pomognu u odbrani nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.
 
Član 14 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima garantuju pravo na pravično suđenje pred nadležnim, nezavisnim i nepristrasnim sudom. Kao potpisnica oba ugovora, Srbija je obavezna da poštuje te norme, koje se direktno krše kada visoki zvaničnici nastoje da utiču na sudske odluke, javno napadaju sudije ili podstiču atmosferu zastrašivanja pravne profesije. Osnovna načela UN o nezavisnosti pravosuđa dodatno naglašavaju da sudije moraju donositi odluke „bez ikakvih ograničenja, neprimerenih uticaja, podsticaja, pritisaka, pretnji ili mešanja, direktnog ili indirektnog, sa bilo koje strane“. Takođe, Preporuka Saveta Evrope CM/Rec(2010)12 obavezuje države da obezbede delotvornu zaštitu kad god je nezavisnost pravosuđa ugrožena, navodi ICJ.
 
Srbija je, ističe se, u obavezi da poštuje, štiti i garantuje nezavisnost pravosuđa i pravo na pravično suđenje u skladu sa međunarodnim pravom o ljudskim pravima. ICJ poziva srpske vlasti da hitno preduzmu mere kako bi obezbedile da sudije i tužioci mogu samostalno da obavljaju svoje dužnosti, bez političkog mešanja. To podrazumeva zaustavljanje kampanja blaćenja, uzdržavanje od predrasudnih javnih izjava i obezbeđivanje da nadzorna tela pravosuđa mogu efikasno da reaguju kada je nezavisnost ugrožena. Nepostupanje će dodatno urušiti poverenje javnosti u pravosudni sistem i oslabiti usklađenost Srbije sa međunarodnim obavezama.
 
Šta je ICJ

Međunarodna komisija pravnika (ICJ – International Commission of Jurists) je globalna nevladina organizacija osnovana 1952. godine, sa sedištem u Ženevi. Okuplja sudije, advokate i profesore prava iz celog sveta, a njen glavni cilj je promovisanje i zaštita ljudskih prava kroz vladavinu prava.