Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?

Prema anketi koju je sproveo Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), 71,2 odsto domaćinstava ne može ništa da uštedi zbog nedovoljnih primanja. Podaci istraživanja pokazuju da tri četvrtine domaćinstava živi od plate do plate.

Da se deo građana suočava sa finansijskim poteškoćama pri nabavci osnovnih namirnica i rešavanju obaveznih životnih troškova, potvrđuje uvođenje novih mera. Samim tim, stanovnici Srbije odriču se mnogih aktivnosti kako bi izmirili neophodne izdatke.

Anketa koju je sproveo Savez samostalnih sindikata Srbije pokazala je da se 50,6 odsto ispitanika, zbog ograničenog budžeta odriče putovanja, 16,6 odsto se odriče kulturnih sadaržaja, 13,3 odsto se odriče kvalitetnih proizvoda, 11,2 odsto štedi na količini kupljenih proizvoda, a na ostalim stvarima štedi 8,3 odsto ispitanika.

Dr ekonomije i poslovni konsultant u penziji Milan Kovačević navodi za Insajder da je u Srbiji najveći problem što se konstantno pokušava popraviti kupovna moć tako što će se povećati plate i penzije, dok sa druge strane prednjačimo u inflaciji, a bilo bi bolje obrnuto.

"Kada bi Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije seli, pa zaista doneli neke ozbiljne mere i usporili inflaciju, to bi bilo mnogo delotvornije i to bi bilo i pravednije, to bi na neki način obuhvatilo širi krug ljudi i popravilo kupovnu moć", rekao je Kovačević.

Savez samostalnih sindikata Srbije istakao je ranije da je visina zarade ključna za životni standard i da se politika o minimalnoj zaradi mora posmatrati kroz činjenicu da se jedna ili dve zarade dele na više članova porodice.

Rezultati njihove ankete pokazuju da u Srbiji 22,1 odsto domaćinstava ima mesečna primanja po članu domaćinstva do 60.000 dinara, dok 58 odsto domaćinstava ima zaradu između 60.000 i 100.000 dinara po članu.

Govoreći o minimalnoj zaradi, Kovačević ističe da njeno povećanje ima negativne i pozitivne aspekte.

"Na neki način, mi smo ipak tržišna privreda, nedovoljno, jer, nažalost, imamo previše sindikalizovanih dogovora i monopola, ali svakako naš sistem je naslonjen zvanično na tržišno funkcionisanje. U tom slučaju treba razmišljati da ima nekih ljudi koji treba da se zaposle, koji nemaju baš neke velike sposobnosti u tome što će raditi, a sa druge strane, da isto tako neko ko organizuje posao može da plati onoliko koliko se isplati, ne može da radi sa gubicima", govori Kovačević.

On smatra i da se preterano priča o minimalnoj ceni rada, ali da je tome doprinela velika inflacija i da zbog nje sve treba da se poveća.

"Treba da prođe jedna trka, da se poništi preterani problem koji nastaje prevelikom inflacijom. Ali kad pogledate naš privredni rast, sad u ovom momentu je svega par procenata, inflacija je tri puta veća od toga. Zarade rastu po tri puta većoj stopi. To prosto ne može tako. Na duži rok je ipak potrebno da zarade budu u nekoj korelaciji sa onim koliko se novije vrednosti stvara", pojašnjava poslovni konsultant u penziji.

Koliko novca se izdvaja za mesečnu potrošačku korpu i ima li prostora za štednju?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), medijalna neto zarada za jun 2025. godine iznosila je 83.525 dinara, uzevši u obzir taj iznos i podatke ankete SSSS-a, postavlja se pitanje koliko domaćinstvima ostaje za druge potrebe.

Kako je anketa pokazala, za mesečnu potrošačku korpu 11,5 odsto ispitanih izdvaja 55.000 dinara, njih 29,5 odsto od 55.000 do 80.000 dinara, 31,8 odsto od 80.000 do 120.000 dinara, a 27,2 odsto više od 120.000 dinara.

Samostalni savez Sindikata Srbije naveo je da tipično domaćinstvo u Srbiji troši nešto više od jedne medijalne plate, "što može da znači ili da su zaposlena dva člana domaćinstva, ili da je potrošnja pomognuta dodatnim poslovima, kreditima i sivom ekonomijom".

Izveštaj Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine prikazuje da je za maj mesec ove godine prosečna potrošačka plata iznosila 107.396 dinara, što premašuje doseg medijalne neto zarade u maju - 84 408 dinara, dok je prosečna neto zarada za isti mesec iznosila 107 705 dinara i time tek za nešto više od tri stotine dinara premašila izračunatu potrošačku korpu.

Da u Srbiji nema mesta za štednju potvrđuje i ranije pisanje Demostata. Udeo troškova ishrane u Srbiji u odnosu na prosečnu platu je 40 odsto i najveći je u regionu, preneo je Demostat u maju ove godine navodeći da minimalna potrošačka korpa ne omogućava izlazak iz oskudice, a još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama - da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.