„Musu zeme Latvija“: Autogrami, kreativna četvrt u Brijan ulici i kratke lekcije letonskog jezika

Duh subotnje večeri širi se unaokolo smehom i žamorom desetina okupljenih u baštama okolnih pabova nadomak centra Rige, kad odjednom, niotkuda – slatka, mala, išarana lopta, stiže direktno meni u ruke.

Manju verziju zvanične „moltenove" lopte Evrobasketa 2025. pruža mi Letonac od oko četrdeset godina u bordo majici sa imenom njegove zemlje, uz flomaster, u želji da je parafiram.

„Želiš moj potpis? Nisam imao prilike do sada da delim autograme“, odgovaram, naravno, šaljivo, trudeći se da ispratim štos.

„Zaslužio si, namenski sam ti prišao zbog majice benda koju nosiš“, odgovara Letonac nešto duže kose na razdeljak, dok pozira za fotografiju uzdignutog palca.

U pitanju je Circle Jerks, legendarni američki hardkor bend, jedan od mojih omiljenih, a očigledno drag i slučajnom posetiocu jer – muzika je tu da spaja običnog čoveka i druželjubive ljude, baš kao i sport.

Veče posle derbija grupe A, između domaće Letonije i Srbije, te treće u nizu pobede „Orlova“, kako glasi nadimak srpske reprezentacije, i završetka radnih zadataka, rešili smo da provedemo u jednom od nekoliko kreativnih distrikta u Rigi.

Bez mnogo oklevanja, odabrana je četvrt Brijan, urbana zona i mesto noćnog života, locirana nedaleko od smeštaja gde se naša novinarska ekipa nalazi.

Između žutih zidina nekadašnjih industrijskih zgrada, ponegde ukrašenih zanimljivim dekoracijama, vode lelujavi pasaži i dotrajale uličice, na koje pada svetlo okolnih pabova smeštenih unutar ovih objekata.

Na prostoru koji je, između ostalog, svedočio procvatu tekstilne industrije Letonije, a po raspadu Sovjetskog saveza i ponovnom sticanju nezavisnosti ove baltičke države ostavljenom na milost i nemilost zubu vremena, nalaze se i galerije i još nekoliko tematskih klubova.

Vođeni željom da sačuvaju industrijsko nasleđe grada, pojedini umetnički i kulturni aktivisti uneli su mu novi život i pretvorili ovu četvrt u mesto socijalizacije, zabave i artističkog sadržaja.

Nazvali su ga Brianija.

U sklopu distrikta, na broju 5 ulice nazvane po francuskom socijalisti i nobelovcu Aristidu Brijanu, koji je 1921. de jure priznao Letoniju, nalazi se i takozvana Fabrika svile čije je renoviranje i adaptacija u „srce gradskog dizajna“ u toku.

Vikend je.

Čeka se u redu za piće, dok su bašte krcate, nema mesta za sedenje, a vala ni stajanje, u ovom kvartu koji neodoljivo podseća na beogradsku „Cetinjsku“, takoreći „Meku i Medinu“ pripadnika hipsterske supkulture u srpskoj prestonici.

Pozicionirali smo se na drvenim šank-klupama jedne kraft pivare koja, između ostalog, nudi i pivo sa ukusom bobičastog voća aronije.

„Musu zeme Latvija, musu zeme Latvija“, sporadično se ori prostorom obojenim bordo bojom košarkaških dresova i majica domaće reprezentacije.

To znači „naša zemlja Letonija“ - još novina u mom rečniku letonskih reči i izraza, koji je do tog trenutka broja svega jedan termin „paldies“, naučen nekoliko sati ranije tokom kupovine u lokalnom marketu.

A onda, odjednom, na srpskom - „hvala“, pa na ruskom „spasibo“.

Reči zahvalnosti upućuje momak za susednom klupom u pauzi ispijanja piva sa prijateljem, te nastavlja pitanjem „gde se okupljate vi, navijači Srbije“.

Pošto smo pojasnili da smo novinari, malo popričali o košarci i zvanično se upoznali, 37-godišnji Edvard, master matematike zaposlen u građevinskoj industriji, govori nam kako je bio već u Beogradu i kvalitetno obedovao u jednom od restorana u Beton hali, na obali Save.

„Moj prijatelj, radnik u IT sektoru, živeo je nekoliko godina u Beogradu i oduševljen je Srbijom, stalno mi je pričao o njoj“, dodaje Letonac.

Pošto nije znao za bend sa moje majice, zbog koje mi je njegov sunarodnik prišao, uzeo je da ga pretražuje i na jednom striming servisu obeležio njihov prvi album da ga kasnije presluša.

„Više sam u metal vodama, bio sam i na oproštajnom Ozijevom koncertu u julu, u Birmingemu“, kaže Edvard, ne znajući da je moja neostvarena želja bila da se nađem na poslednjem nastupu legendarnog frontmena Blek Sabata, koji je manje od dve nedelje potom preminuo.

Muziku voli i njegov prijatelj, modni fotograf, Endrijus koji mi pokazuje fotografiju sa australijskom rok ikonom Nikom Kejvom, slučajno napravljenom na riškim ulicama.

„Ovo leto je bilo katastrofa, samo je on svirao - dve večeri za redom i (američki stoner rok sastav) Queens of the Stone Age“, dodaje 37-godišnjak, poreklom Litvanac.

U pauzama razgovora sa nama, dvojica prijatelja komuniciraju na ruskom jeziku, koji je, prema podacima iz 2023. maternji za oko 37,7 odsto građana.

„Rusa u Letoniji živi manje, skoro 25 odsto, i uglavnom su zainteresovani za hokej na ledu, dok je košarka više letonska stvar“, dodaje Edvard.

Navijače pesme postaju sve ređe jer noć polako odmiče, ali deluje da se broj ljudi, makar u baštama kafića, ne smanjuje.

Međusobno se razgovara i druži, dok ima i onih koji vreme provode igrajući usmene društvene igre.

Naizmenično se prinosi šarolika hrana, od pica različitih vrsta i dimenzija, pa do nedefinisane letonske torte nalik slanom kolaču.

Vreme je da se krene na počinak, radne obaveze nas čekaju, te lagano napuštamo lavirint od žutih cigli.

Bliži se ponoć, grad i dalje živi, dok nam lepe snove žele tramvaji i trolejbusi jezdeći, još uvek, okolnim bulevarima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• BBC u fan zoni Evrobasketa: Stopiranje, podrška iz dijaspore i burger na vatri
• Dnevnik iz Rige: Svi moji susreti sa Nikolom Jokićem
• Raspored i rezultati utakmica na Evrobasketu 2025.
• Srbija ostala bez kapitena: Bogdanović zbog povrede završio Evrobasket
• 'Odrali ste nas': BBC novinarka među navijačima Estonije
• Košarkaški heroj Gruzije koji igra 'na sopstvenu odgovornost'