Da li bi studenti trebalo da objave bar nekoliko imena sa svoje liste?

"Ti ljudi bi mogli da razgovaraju i sa predstavnicima raznih zemalja, ali i da komuniciraju sa domaćom javnošću i građanima. Tačno je, biće meta režimske propagande, ali to je nešto što ide u rok službe. Ko je prihvatio da bude na listi, mora biti spreman na to", rekao je Bakić u intervjuu za nedeljnik Vreme.
 
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da "jedva čeka da se objavi ko će sve biti na studentskoj listi".
 
Kako je rekao, već sada se zna da će na njoj biti rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić.
 
"S jedne strane, jasno mi je zašto studenti ne objavljuju listu u celini i zašto su skeptični prema tome. Oni znaju na šta je sve spreman režim u Srbiji, da će tu biti sa jedne strane verovatno i pritiska na te ljude da odustanu od liste, što bi stvorilo zaista lošu sliku da neko počne da odustaje i da se povlači", kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
 
S druge strane, dodaje, biće verovatno pokušaja da se ti ljudi smeste u centar nekakvih afera, da se nekome izvuče neki prljav veš i da se građanima kaže da za tu listu ne vredi glasati.
"Biće svakako i pokušaja da se posvađaju eventualno ljudi sa liste koji su različitih, možda ideoloških svetonazora. Studentski pokret je pokušao te ideološke razlike da skloni na stranu i da ih podvede pod jednu zajedničku priču. Borba protiv režima, rada institucija u Srbiji, zakonitosti, borbe protiv korupcije, društvene slobode", objašnjava on.
 
Na studentskoj listi, smatra, sigurno ima brojnih razlika između mnogih članova tog pokreta, kada se uđe u neke specifičnije političke stvari.

"Sad, sa jedne strane, to jeste strateški i logično što neće da objave listu u celini, mada ostavlja mogućnost da lista još nije kompletno finiširana, iako verujem da se velika većina već zna o tome. A sa druge strane, sigurno bi bilo dobro za neko podizanje morala javnosti, interesa javnosti i jednostavno za podizanje rejtinga te buduće studentske liste da se bar u formi nekog 'tizera' izbaci neki niz poznatih ljudi koji bi sigurno privukli pažnju javnosti, koji imaju nešto pametno da kažu i koji mogu da ponude nekakve jasne signale vrednosti te studentske liste javnosti. U tom smislu, to možda ne bi bio loš potez", zaključuje Dejan Bursać.
 
Sredinom leta, agencija Sprint insight, uradila je istraživanje javnog mnjenja, prema kojem bi, na izborima, studentska lista osvojila 54,8 odsto, dok bi pokret na čelu sa Aleksandrom Vučićem osvojio 42,1 odsto.
 
Posle ovog, rađena su istraživanja koja među ponuđenim izborima nisu imala studentsku listu, a ispitanici su mogli sami da dodaju neku opciju. Prema takvoj metodologiji, Vučić i SNS su ubedljivo na prvom mestu.
 
"Objavljivanje nekih kandidata sa studentske liste, koje bi onda, pretpostavljam, krenuli u obilaske Srbije, u prezentaciju programa studentske liste, ne bi bilo samo objavljivanje radi objavljivanja, već objavljivanje radi aktiviranja nekih kandidata sa studentske liste. Ja mislim da su studentima sada trenutno potrebni takvi potezi koji više podsećaju na klasičnu kampanju, kako bi stvarali nove medijske priče u javnosti, kako bi održali pažnju i nadu u promenu onih čije su poverenje zadobili", kaže za Danas Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike.
 
Jer, kako navodi, ukoliko studentski pokret ostane sveden samo na organizaciju protesta, to vremenom dovodi do zamora materijala.
 
"Svakako će energija za proteste ponovo da se akumulira, zato što će nezadovoljstvo ponovo da se akumulira, to je već potpuno zagarantovano da će se desiti. Ali u tim nekim međuprostorima, kada postoji delimična zamorenost od protesta i kada oni ne postižu efekte koje su postizali ranije, u smislu privlačenja pažnje i u smislu očekivanja ljudi da se nešto novo desi, neka druga vrsta aktivnosti koju bi mogli da sprovode kandidati sa studentske liste, bila bi dobra", kaže Ivković.
 
Prema njegovim rečima, štetno bi bilo jedino zbog tog faktora da bi vlast krenula da demonizuje kandidate i da ih napada preko svojih medija, urušava njihovu eventualnu popularnost itd…
 
"Ali, ukoliko se ne bi otkrili svi kandidati ili ukoliko bi se fazno otkrivali kandidati, što bi takođe bila zanimljiva dinamika, i taj efekat bi bio donekle ublažen i mislim da bi onda studenti mogli da se nose sa time", navodi Ivković.