Jelena Jevtić: Nacrt Zakona o dobrobiti životinja prepun nepreciznosti i opasnih rešenja

Kako je objasnila Jelena Jevtić, rok za slanje komentara u okviru e-konsultacija bio je izuzetno kratak – svega 15 dana. Ona je u tom roku poslala komentare na čak 70 strana, ali, kako kaže, „svako novo čitanje teksta otvara novu bizarnost“.

Posebno je upozorila na definicije u nacrtu, koje su – prema njenim rečima – „skraćene, čak sakaćene“ u odnosu na važeći zakon. Navodi primer pojma „dobrobit životinja“, koji se sada svodi samo na uslove u kojima životinje žive i umiru.

„A šta ćemo s onim između?“ – pitala je retorički pravnica i aktivistkinja.

Dodala je  da je jedan od najspornijih delova nacrta je odredba koja omogućava ubijanje životinja na javnom mestu, ako su neizlečivo bolesne ili predstavljaju potencijalnu opasnost za širenje bolesti – i to bez mišljenja veterinara.

„Zamislite, ja kao laik hodam ulicom, vidim psa sa demodiksom – kožnim oboljenjem koje nije zarazno – i neko zaključi da ta životinja treba da bude ubijena?“, rekla je Jevtić i dodala: „Zakon doslovno daje otvorene ruke bilo kome da proceni šta je potencijalna opasnost.“

Još jedan deo nacrta koji izaziva zabrinutost jeste odredba da ministar određuje „načine i sredstva za ubijanje životinja, kao i mere depopulacije“.

„Zamislite, ministar – kog god da je – ustane nervozan jer nisu mogli da spavaju od lajanja pasa, i odluči da se sprovede depopulacija na celoj teritoriji. To znači – ubijanje svih tih životinja. Tako to stoji u nacrtu“, naglasila je Jevtić.

Govoreći o prihvatilištima, istakla je da novi tekst zakona izostavlja obavezu brige i veterinarske nege, svodeći ih samo na „objekte za privremeni ili trajni smeštaj“.

„Šta sad? Spakovali smo 300 pasa u prihvatilište i – šta? Umiru od gladi, žeđi, bolesti?“, rekla je Jevtić.

Posebno je istakla da se u dokumentu ne navode jasni mehanizmi kontrole i transparentnosti. Takođe, upozorila je na opasnost da psi iz prihvatilišta budu iskorišćeni kao ogledne životinje, uprkos formalnoj zabrani – zbog pravnih praznina koje nacrt ostavlja.

Na pitanje da li veruje da će komentari biti uzeti u obzir, rekla je da se niko se iz ministarstva nije oglasio. Kako kaže, pretpostavlja da sad većaju da li će nešto prihvatiti ili ne.

Iako je Ministarstvo navelo da je cilj usklađivanje sa evropskim standardima, Jevtić smatra da predloženi tekst tu nameru ne potvrđuje.

„Navode se EU direktive koje se odnose na kokoške, telad, svinje i ogledne životinje – ali u ovom tekstu nemate ni kokošku, ni svinju, ni tele. Sve je parafrazirano, neprecizno i neprimenljivo“, rekla je Jevtić.

Zaključila je da bi mnogo smislenije bilo da se postojeći zakon izmeni amandmanima, jer su problem bile propusti u sprovođenju – a ne u samom tekstu zakona.

„Zakon koji je sada na snazi nije loš. Mi smo valjda jedina zemlja gde ljudi izlaze na ulice da traže da se zakon – primenjuje“, rekla je za kraj pravnica i aktivistkinja Jelena Jevtić.