Izvršitelji i pravo na jedini dom: Da li novi predlog zakona ide na štetu siromašnijih građana?

Da li je stan površine do 60 kvadrata pokazatelj siromaštva? Jer, prema novim izmenama zakona koje je usvojila Vlada Srbije upravo će ta površina biti zaštićena od plenidbe izvršitelja i potom prodaje, kao "jedini dom" čime se "štiti pravo najsiromašnijih građana i sprečava pojava beskućništva i eventualne zloupotrebe prava", kako je to navedeno u saopštenju nakon sednice.
Kuće i stanovi površine veće od 60 kvadrata nisu zaštićene od prinudne naplate - bez obzira da li je reč o, na primer, dužniku koji je jedini zaposlen u petočlanoj porodici koja živi u staroj kući od 70 kvadrata u, recimo - Crnoj Travi. Dok će istovremeno dužnik iz Beograda, sa stanom od 50 kvadrata u centru grada, koji vredi neuporedivo više od te kuće u jednoj od najsiromašnih opština Srbije - moći da bude pod zaštitom ovog zakona i izvršitelj neće moći da proda njegov stan.

Advokat Boško Knežević za portal N1 kaže da je ovaj Predlog zakona dobar početak, ali da ima mnoge manjkavosti i nedorečenosti.
"Pre svega, Predlog zakona nije napravio distinkciju između nepokretnosti u urbanim i ruralnim sredinama i u njihovoj vrednosti, nije u dovoljnoj meri zaštitio maloletna i izdržavana lica i članove porodičnog domaćinstva i njihovo pravo na dom i postavio je prilično stroge uslove koji kumulativno moraju biti ispunjeni da bi nekretnina bila izuzeta od izvršenja", ističe Boško Knežević.
Takođe, kako ukazuje - u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima pravo na porodični dom obuhvata i zaštitu prava deteta i izdržavanih lica "što ovaj predlog zakona apsolutno ne čini".
Šta donose izmene zakona
Vlada Srbije je na sednici 4. septembra usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predlog je već u Skupštini, ali je već u startu jasno da propis nije pisan baš u svrhu zaštite prava najsiromašnijih.

Da bi jedini dom nekog dužnika u Srbiji bio zaštićen od izvršitelja mora da bude manji od 60 kvadrata (jednako važi i za stan u centru Beograda i već pomenutu kuću i Crnoj Travi), u njemu dužnik mora da ima prijavljeno prebivalište bar pet godina, a glavnica duga ne sme da prelazi polovinu njegove tržišne vrednosti utvrđene prema rešenju o porezu na imovinu.

Propisana su još dva uslova - da je to jedina nepokretnost u vlasništvu izvršnog dužnika i da u prethodne tri godine “nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaklјučio ugovor o doživotnom izdržavanju”.

Više na LINKU.