2.000 ili 3.000 evra: Šta kažu građani kolika je plata dovoljna za dostojanstven život?

Centar za politike emancipacije (CPE) napravio je svoju računicu prema kojoj je plata koja obezbeđuje dostojanstven život za tročlanu porodicu 150.670 dinara.

Danas je postavio ovo pitanje i svojim čitaocima na Fejsbuku i dobili smo oko 1.700 komentara.

Kada se prođe kroz more poruka, komentara i odgovora, čini se da najviše čitalaca Danasa smatra da je 2.000 evra mesečna plata koja obezbeđuje dostojanstven život.

Česti odgovori su i 1.500-2.000 evra, a takođe, znatan broj čitalaca smatra da je odgovor na ovo pitanje 150.000 do 200.000 dinara.

Sudeći prema odgovorima čitalaca Danasa računica CEP-a je na donjoj granici prihvatljivog, a prosečna plata od 107.075 dinara, ili minimalna zarada čini se, daleko su od onog što obezbeđuje dostajenstveno bitisanje.

Neki smatraju da je „2.000-3.000 evrića“ potrebno „da se živi normalno, plate računi i za opuštanje (poneki izlazak i putovanje)“.

Za drugog čitaoca „realna plata bi trebalo da bude 2.500 evra mesečno. Bez bahaćenja…za režije, decu, život tekućeg meseca. Možda nešto da se uštedi za letovanje.Znam da prohtevi rastu sa većim prihodima, ali ne treba biti alav. Ali generalno,sa ovim cenama ta plata je realna 2.500 evrića“.

Jedan od čitalaca je napravio i presek porebnih primanja po životnim dobima: „1.000 evra do 25 godine, 2.000 eura do 30 god, 3.000 eura do 40, 5.000 posle 40. (deca na fakultetima), 2.000 posle 50, 1.000 posle 60. godine“.

Jedan, šaljiv komentator smatra da je to 558 evra.

„Al’ da je redovna. I da može da se propusti jedan miting godišnje. Svaka čast Vučiću“.

Jedan od čitalaca ukazuje gde leži pravi problem, ne toliko u visni primanja, koliko u visini cena.

„Nije problem u plati nego u naduvanim cenama. Gorivo je skuplje nego u okolnim državama, hrana skuplja, kad bi se cene unormalile, ne bi mogao da drži narod pod kontrolom tako što kaže da će biti povećanja minimalca i povećanja plata, inflacija to sve pojede, ali ovaj narod ne zna ništa, ali baš ništa. Ne vidi dalje od nosa“.

Nekoliko njih se osvrnulo i na najnoviji pokušaj države da digne standard ograničavanjem marži u trgovinama.

„Bilo je 1.500 eura, a posle pojeftinjenja 2.000 eura“ ili „Ma vidite koliko pojeftinilo uštedesmo grdne pare“.

 
Ima i onih koji ističu da dostojanstvo nema cenu, ali i da za dostojanstven život nije potrebna samo visoka plata.

„Za dostojanstven život u Srbiji, nije dovoljna samo dobra plata! Dostojanstven život čine i neke druge stvari, kao sto su obrazovanje, kultura, poštovanje, pristojnost…“, napominje jedna od čitateljki našeg lista.

„Mi smo izgubili dostojanstvo“, piše drugi. „Dostojanstven život u Srbiji? To ne postoji, bez obzira na platu“, smatra treći.

Tu su i oni koji problem ne vide toliko u visini plate koliko u ambijentu.

„Nije do para nego do korupcije na vlasti. Lako ćemo mi do većih plata kad lopovi na vlasti prestanu da nas kradu i prazne budžet koji mi punimo“, piše jedan od komentatora. Ili „Nije sve u parama, za dostojanstven život potrebno je da te kriminalci ne mlate na utakmici ili ulici,a policija sve gleda“.

„Za dostojanstven život nisu potrebni novci već čist obraz i poštovanje prema čoveku bez obzira na veru i poreklo.Što se tiče plate pa jedno 2.000 evrića za pristojan život“, poručuje jedan od njih.

Nije malo komentara koji ukazuju da oni i mnogi drugi žive sa mnogo manje novca od suma koje se ističu kao dovoljne za dostojanstven život, a među njima ima dosta i penzionera.

„Invalidska penzija 26.000 dinara, i plus sto posto sprečenost za rad odnosno nesposoban“, žali se jedan čitalac.