Severna Koreja nastavila smrtne kazne zbog gledanja stranih filmova i serija, tvrde UN

Vlasti Severne Koreje sve češće koriste smrtnu kaznu, čak i nad ljudima koji su uhvaćeni kako gledaju ili dele strane filmove i televizijske serije, pokazuje veliki izveštaj Ujedinjenih nacija.

Pritom, vlasti zemlje koja je gotovo u potpunosti odsečena od ostatka sveta sve više koriste prinudni rad i dodatno ograničavaju osnovne slobode ljude, navodi se u izveštaju.

Kancelarija UN za ljudska prava utvrdila je da je severnokorejska vlast tokom poslednje decenije pojačala kontrolu nad svim aspektima života građana.

„Nijedna druga grupa ljudi danas nije podložna tolikim ograničenjima", piše u zaključku.

Jedan od razloga je i u tome što je nadzor, delimično zahvaljujući napretku tehnologije, postao opsežniji nego ikada.

Ako se ovakva situacija nastavi, narod Severne Koreje će nastaviti da trpi sve veću patnju, brutalnu represiju i strah, kojima su već decenijama izloženi, upozorava Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava.

Izveštaj, sačinjen osnovu više od 300 intervjua sa ljudima pobeglim iz Severne Koreje u proteklih deset godina, pokazuje da se smrtna kazna koristi sve češće.

Od 2015. je doneto najmanje šest novih zakona koji dozvoljavaju izricanje smrtne kazne.

Jedan od zločina koji se sada može kazniti smrću je gledanje i deljenje stranih sadržaja, poput filmova i serija.

To je sve deo napora režima severnokorejskog vođe Kima Džonga Una da drastično ograniči pristup informacijama.

Od 2020. su učestale egzekucije zbog distribucije stranih sadržaja, koje se često sprovode javnim streljanjem, kako bi se narod zastrašio i obeshrabrio u kršenju zakona, kažu nekadašnji stanovnici Severne Koreje.

Kang Gjuri, koja je pobegla 2023. godine, ispričala je za BBC da je troje njenih prijatelja pogubljeno jer su posedovali sadržaj iz Južne Koreje.

Prisustvovala je suđenju jednom 23-godišnjem prijatelju koji je osuđen na smrt.

„Sudio mu je isti sud kao i dilerima droge.

„Danas se te stvari tretiraju isto,“ rekla je, dodajući da su ljudi od 2020. sve više u strahu.

• Smrtna kazna za strani film u Severnoj Koreji
• Severna Koreja: Dvojica tinejdžera poslata u radne logore zbog gledanja južnokorejskih serija
• Deca siročići „dobrovoljno rade" u rudnicima u Severnoj Koreji

Očekivanja ljudi u Severnoj Koreji bila su ranije znatno drugačija.

Kada je Kim Džong Un 2011. došao na vlast, mnogi su verovali da će se stvari promeniti nabolje.

Obećavao je da narod više neće „zatezati kaiš", što je značilo da će imati dovoljno hrane, najavio jačanje ekonomije i razvoj nuklearnog programa zbog odbrane zemlje.

Međutim, od kada je 2019. prekinuo diplomatske kontakte sa Zapadom i SAD, koncentrisavši se isključivo na oružje, životni uslovi i stanje ljudskih prava u zemlji dodatno su propali, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija.

Skoro svi ispitanici rekli su da nemaju dovoljno hrane, i da su tri obroka dnevno postali luksuz.

Tokom pandemije korona virusa, mnogi su svedočili o ozbiljnoj nestašici hrane i ljudima koji su umirali od gladi širom zemlje.

Istovremeno, vlast je krenula u gušenje neformalnih pijaca, koje su porodicama omogućavale da zarade za život.

Pobeći iz zemlje postalo je gotovo nemoguće, zbog pooštrenih kontrola na granici sa Kinom i vojnicima sa naredbom da pucaju na one koji pokušaju da pređu, kažu izbegli Severnokorejci.

„U početku Kimove vladavine imali smo neku nadu, ali ona nije dugo trajala", rekla je devojka koja je pobegla 2018, sa samo 17 godina.

„Vlada je postepeno onemogućavala ljudima da samostalno zarađuju, a život je postao svakodnevna borba."

„U poslednjih deset godina vlada je uspostavila gotovo potpunu kontrolu nad ljudima, uskraćujući im pravo da samostalno odlučuju", bilo da je reč o ekonomskim, društvenim ili političkim pitanjima, piše u UN izveštaju.

Tehnološki napredak u oblasti nadzora dodatno je omogućio ovu represiju.

Jedan od sagovornika rekao je istraživačima da su represivne mere uvedene „kako bi se ljudima zatvorile oči i uši".

„Cilj je potpuna kontrola i gušenje svakog oblika nezadovoljstva ili prigovora", rekao je.

• Severnokorejci za BBC: Šalju nas da radimo 'kao robovi' u Rusiji
• Zašto se Srbija nije uskladila sa evropskim sankcijama Severnoj Koreji
• 'Besprekorno' odmaralište na plaži Severne Koreje samo za ruske turiste

Izveštaj otkriva i da vlast u sve većoj meri koristi prinudni rad.

Ljudi iz siromašnih porodica regrutuju u takozvane „šok brigade", a koje se koriste za naporne fizičke radove, poput gradilišta i rudnika.

Iako se radnici nadaju da će na taj način poboljšati društveni status, ti poslovi su izuzetno opasni, a smrtni slučajevi česti.

Umesto da poboljša uslove rada, vlast koristi smrt u propagandne svrhe, predstavljajući ih kao žrtvu za Kima Džong Una.

U poslednjih nekoliko godina, navodi se, regrutovana su čak i siročad i deca sa ulica.

Pogledajte video: Zašto volimo lude priče o Severnoj Koreji

Sva ova saznanja dolaze deceniju posle velikog izveštaja UN iz 2014. godine, kada je prvi put ustanovljeno da severnokorejska vlada vrši zločine protiv čovečnosti.

Neka od najtežih kršenja ljudskih prava dokumentovana su u ozloglašenim političkim logorima, gde ljudi mogu biti zatvoreni do kraja života.

Novi izveštaj iz 2025. pokazuje da su najmanje četiri takva logora i dalje aktivna, dok su zatvorenici u „običnim“ zatvorima i dalje izloženi mučenju i zlostavljanju.

Mnogi izbegli Severnokorejci svedoče da su zatvorenici umirali zbog nehumanih uslova, prekomernog rada i neuhranjenosti, iako UN navodi da je došlo do blagog smanjenja nasilja u tim zatvorima.

Ujedinjene nacije pozivaju da se sve ovo prosledi Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, ali je za to potrebna odluka Saveta bezbednosti UN.

Dve stalne članice - Kina i Rusija - više puta su od 2019. blokirale pokušaje uvođenja novih sankcija protiv Severne Koreje.

Prošle nedelje, Kim Džong Un se na vojnoj paradi u Pekingu pojavio u društvu kineskog predsednika Sija Đinpinga i ruskog lidera Vladimira Putina, čime su poslali poruku prećutne podrške severnokorejskom nuklearnom programu i njenoj unutrašnjoj politici.

Uprkos pozivima međunarodne zajednice da reaguje, UN apeluje i na vlast Severne Koreje da ukine političke logore, obustavi smrtnu kaznu i omogući građanima da uče o ljudskim pravima.

„Naši izveštaji jasno pokazuju snažnu želju za promenama, posebno među mladima u Severnoj Koreji", zaključio je Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava.

'Prijateljski otac': Propagandni video o Kimu Džongu Unu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Prebegli iz Severne Koreje o životu pod vlašću Kima Džonga Una
• 'Severna Koreja me poslala u inostranstvo da radim u IT sektoru, zarada je išla režimu'
• Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
• Neverovatan proces tajnog intervjuisanja ljudi u Severnoj Koreji
• „Kako sam od prosjaka u Severnoj Koreji postao kej-pop idol“
• Kako Severna Koreja pokušava da privuče ruske turiste
• Modna dizajnerka iz Severne Koreje: 'Videla sam slobodu u pocepanim farmerkama'
• „I ja mogu da volim“: Skriveni životi LGBT zajednice Severne Koreje