'Zona opasnosti' u Evropi za koju malo ljudi zna: Suvalkski koridor

Uzani pojas zemlje između Litvanije i Poljske, poznat kao Suvalkski koridor (ili Suvalkska prevlaka) često se među vojnim analitičarima opisuje kao „najranjivija tačka" za NATO ili „zona opasnosti".

Kad bi izbio sukob NATO-a i Rusije, ovaj koridor bi mogao postati kritično žarište.

Strahuje se da ako Rusija, zajedno sa Belorusijom, upotrebi vojnu silu da zatvori koridor, mogla bi da odseče baltičke države - Litvaniju, Letoniju i Estoniju - od njihovih saveznika iz NATO-a u Evropi.

U junu 2025. godine, nemački šef odbrane general Karsten Breuer rekao je za BBC da zemlje članice NATO moraju da se pripreme za potencijalni ruski napad u roku od naredne četiri godine.

Upozorio je i da Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje, od kojih bi mnogi mogli da se iskoriste za napad na istočni bok NATO-a do 2029. godine ili možda čak i ranije.

General Breuer je Suvalkski koridor opisao kao jednu od najranjivijih oblasti.

Šta je Suvalkski koridor?

Suvalkski koridor je pojas zemlje od 65 kilometara između članica NATO-a Poljske i Litvanije.

Ovaj koridor povezuje baltičke države sa ostatkom Evrope i razdvaja Belorusiju od žestoko utvrđene ruske eksklave Kalinjingrada.

To je jedina kopnena ruta za NATO snage da bi stigle do Litvanije, Letonije i Estonije.

Te tri zemlje doživljavaju se kao ahilova peta NATO-a na Baltiku zbog njihovog relativno malog vojnog kapaciteta u poređenju s ostatkom saveza.

Litvanija, jedna od baltičkih država, nalazi se na severnoj strani te crte, dok je na jugu Poljska.

Linija izoluje Kalinjingrad od Rusije i ruskog saveznika Belorusije.

Majki Kej, voditelj BBC-jeve emisije Security Brief, bivši pilot helikoptera u Britanskoj vojsci i strateški vojni planer, objašnjava:

„Jedini način na koji u ovom trenutku Kalinjingrad ima pristup Rusiji jeste preko vazduha i preko Finskog zaliva u oblast Sankt Peterburga.

„Stoga je Suvalkski koridor najkraća destinacija preko koje može da se stvori nekakav kopneni koridor između Kaliningrada i Belorusije.“

I Kalinjingrad i Suvalkski koridor smatraju se krupnom slabom tačkom koju bi Rusija mogla da iskoristi da odseče baltičke države od ostatka Evrope kopnom i potom ih blokira sa mora.

Teren, prekriven šumama, brdima i jezerima, bolje ide na ruku braniocima nego napadačima, otežavajući vojne operacije masovnih razmera.

• Rat u Ukrajini i iznad neba Poljske: Oboreni borbeni dronovi, Rusi tvrde da nisu njihovi
• Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
• Kako se Poljaci pripremaju za rusku invaziju

'Raskršće strateških interesa NATO i Rusije'

Strateška pozicija Suvalkskog koridora čini ga ključnim za odbrambene položaje NATO u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Profesor Darijuš Kozeravski, član katedre za nacionalnu bezbednost na Jagelonskom univerzitetu u Poljskoj, opisuje ga kao „osetljivi region na raskršću strateških interesa NATO i Rusije.“

„Njegova ključna važnost potiče prvenstveno od mogućnosti da je zauzmu ruske snage i odseku tri članice NATO [Litvanija, Letonija i Estonija] od savezničke kopnene podrške“, kaže on.

U decembru 2015. godine, mesecima posle ruske aneksije Krima, tadašnji komandant američke vojske u Evropi general-potpukovnik Ben Hodžis je na konferenciji za štampu u Pentagonu, privukao pažnju na ranjivost ovog regiona, posebno pomenuvši sve veći broj „ruskih vanrednih vežbi“.

A u izveštaju iz 2018. godine „Obezbeđivanje Suvalkskog koridora: Strategija, državništvo, odvraćanje i odbrana“, general Hodžis je opisao Suvalkski koridor kao žarište i predložio praktične mere za ojačanje prisustva i sposobnosti NATO u regionu.

Za Poljsku je koridor važan skoro više nego za bilo koju drugu zemlju.

„Za Poljsku, Suvalkski koridor je ključan u političkom, ekonomskom i vojnom smislu", kaže profesor Kozeravski.

Ovde se vodi trgovina sa baltičkim državama preko razrađene drumske i železničke infrastrukture.

A u vojnom smislu, ima ključan logistički značaj.

„Suvalkski koridor dozvoljava pokrete vojnih jedinica, opreme, municije na teritorije Litvanije, Letonije i Estonije u mirnodopskim uslovima, podršku zaštite granice (NATO snage su raspoređene tamo na bazi rotacije) i zajedničku obuku i organizaciju multinacionalnih vežbi“, objašnjava profesor Kozeravski.

„Zauzvrat, tokom krize ili oružanih sukoba, kontrola nad Suvalkskim koridorom omogućiće pružanje i vojne i humanitarne podrške baltičkim državama."

• Šta vojne glavešine mogu da nauče iz rata u Ukrajini
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini

Kako zemlje regiona ublažavaju potencijalnu pretnju?

Estonija, Letonija i Litvanija ojačavaju deonicu njihovih granica dugu 1.600 kilometara, vojno najogoljeniji deo istočnog boka NATO.

Sve ove tri zemlje počele su iskopavanje antitenkovskih rovova u sklopu zajedničke Inicijative za odbrambenu liniju Baltika najavljene u januaru 2024. godine.

Sličan projekat odbrambene linije nazvan 'Projekat Istočni štit' takođe je pokrenut u Poljskoj da bi utvrdio poljsku istočnu granicu sa Belorusijom i Kalinjingradom.

Vlasti su započele gradnju barijera, ograda i vojnih objekata u novembru 2024. godine.

Procenjuje se da će projekat biti završen do 2028. godine.

Evropski parlament takođe je usvojio rezoluciju u aprilu 2025. godine kojom se priznaju Istočni štit i Baltička odbrambena linija kao ključni projekti zajedničke bezbednosti.

• Ruski susedi pozivaju NATO saveznike da vrate obavezni vojni rok
• Princ Vilijam u tenku u Estoniji: Kakvu je poruku poslao
• Pet godina za rusku zastavu: Kako i zašto letonski Rusi napuštaju „ruski svet”

Poljska planira da ove godine potroši 4,7 odsto ekonomskog učinka na odbranu, što je najviši procenat u NATO savezu.

Litvanija je povećala trošenje na odbranu sa tri na pet odsto između 2026 i 2030. godine.

A članice NATO Finska, Poljska i tri bivše sovjetske baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija su se ili povukle iz Konvencije iz Otave koja zabranjuje protivpešadijske mine ili nagovestile da će to učiniti, pozvavši se na povećanu vojnu pretnju od susedne Rusije.

A opet, profesor Kozeravski upozorava da mora još mnogo toga da se uradi.

„Da bi se održale i razvile vojne sposobnosti na istočnom boku NATO, u šta spada i region Suvalkskog koridora, neophodno je organizovati multinacionalne vežbe uz učešće savezničkih država.“

„NATO ne organizuje redovno takve istinski velike vežbe u ovom regionu, koje obuhvataju viši komandni nivo, u kom bi, na primer, učestvovale desetine hiljada vojnika.“

• Posle 200 godina vojne neutralnosti Švedska postaje članica NATO, Ukrajina mora da čeka
• Finska ušla u NATO, granica Rusije i vojne alijanse udvostručena
• NATO članice povećavaju izdvajanja za vojsku

Da li bi Rusija mogla da pokrene napad?

I dok se analitičari slažu da Rusija predstavlja pretnju, direktan napad na Suvalkski koridor ostaje malo verovatan dok traje rat u Ukrajini.

„Rusija ima agresivne ciljeve prema severoistočnom boku NATO“, kaže Justina Gotkovska, zamenica direktora Centra za istočne studije (OSV) i šefica Odeljenja za bezbednost i odbranu.

„Dok god traje rat u Ukrajini, mogućnost da Rusija napadne baltičke države, Poljsku, Finsku, Švedsku i druge evropske zemlje i dalje je veoma mala", dodaje ona.

„Ali ako budemo imali okončanje rata u Ukrajini u korist Rusije, Rusija će možda biti spremna da se suprotstavi NATO zemljama ovde u našem regionu i započne oružani konvencionalni napad na baltičke države, na Poljsku, na Finsku i na druge zemlje regiona."

Ali prema ukrajinskom emiteru TSN i vojnoj analizi internet stranice Točnji, satelitski snimci ukazuju na to da Rusija razvija objekat za masovno elektronsko izviđanje (SIGINT) u eksklavi Kalinjingrad kako bi proširila sposobnosti nadzora blizu istočnog boka NATO.

„Sa ove lokacije, Rusija će moći da nadzire taktičke transmisije, radarske mreže i čak elemente civilne infrastrukture širom saveza“, izvestio je Točnji u avgustu 2025. godine.

• Putin: Razmestićemo nuklearno oružje po Belorusiji
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi

U međuvremenu, Belorusija i Rusija nastavljaju da vrše vojne vežbe duž granice.

Obe zemlje upravo organizuju novu vežbu Zapad-2025.

Majki Kej upozorava da takve vežbe mogu da zamaskiraju gomilanje trupa, kao što je to moglo da se vidi pred aneksiju Krima 2014. i invazije na Ukrajinu 2022. godine.

„Putin je postavio presedan preko ovih navodnih operacija obuke kako bi nagomilao vojnu sposobnost i potom to agresivno iskoristio“, kaže on.

Majki Kej takođe poteže pitanje kako bi Amerika mogla da odgovori na sve veće pretnje u regionu.

„Zašto je došlo do povišenih napetosti i povećane zabrinutosti u okviru zajednice, u okviru baltičkih država?

„Zato što postoji manjak pouzdanja u to da će SAD podržati bilo kakvu reakciju NATO na bilo kakvu rusku agresiju", kaže Kej.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• 'Odbijeno': Putin o ideji Zapada o raspoređivanju vojnika u Ukrajini
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah
• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• NATO mora preći na ratni način razmišljanja, upozorava generalni sekretar alijanse
• Letonci koji govore ruski na mukama pred test lojalnosti državi