Paradoks u prosveti Srbije: Nedostaje skoro 80.000 nastavnika, a njih skoro 2.000 proglašeno viškom

Mirjana Krivokapić, članica Izvršnog odbora Foruma beogradskih osnovnih škola, smatra da je deljenje otkaza i neprodužavanje ugovora direktno povezano sa štrajkom prosvetara.

"Ta obustava rada je bila organizovana na republičkom nivou i nijedna škola nije imala mogućnost da individualno organizuje obustavu rada koja će se odnositi na tu školu. Ona je bila organizovana od strane četiri reprezentativna sindikata gde su se svi drugi sindikati uključivali po svojoj volji kao podrška. Nažalost taj čin je politizovan, a mi smo sada na rubu srama jer smo želeli da iskažemo mišljenje da nama u prosveti nije dobro, da naš status u prosveti nije zadovoljavajuć, a na kraju se ispostavilo i da smo i stranački i politički angažovani. Svakakve etikete smo dobijali redom. To je ono što nas boli", rekla je ona za Novu ekonomiju.

Na nastavnike i zaposlene se i dalje vrše pritisci, tvrdi ona, a prosvetni radnici se od strane direktora "vrbuju" da se ne pridružuju sindikatima.

"Mi smo krenuli sa podrškom koleginici u Trsteniku, ranije smo krenuli sa ukazivanjem na probleme, a nadstrešnica i protesti su se desili mnogo kasnije. Naši uslovi su bili prioritet jer smo mi bili nezaštićeni od roditelja, uprave. Treba zaustaviti atak na našu profesiju", kaže Krivokapić.

Iako je u toku trend otpuštanja prosvetnih radnika, zvanični podaci Ministarstva prosvete govore o tome da je prosvetnih radnika zapravo jako malo i da u školama nedostaje više hiljada njih.

Na sajtu Ministarstva prosvete nalazi se odeljak koji se odnosi na slobodna radna mesta u školama širom Srbije. Tako je zaključno sa prvom nedeljom septembra u školama nedostajalo ukupno 79.745 prosvetnih radnika u koje spadaju nastavnici predmetne nastave, pomoćni nastavnici, nastavnici praktične nastave, razredne nastave, defektolozi, nastavnici u kombinovanom odeljenju...

Na sajtu se nalazi i ažurna lista tehnoloških viškova. Pa je tako 1.785 nastavnika u školama u Srbiji proglašeno kao tehnološki višak.

Kao dodatno objašnjenje šta tačno predstavljaju liste, navodi se da liste služe kako bi direktori škola u kojima se otvori mesto znali da postoje raspoloživi kadrovi, ali i pojedincima i sindikatima kako bi imali osnov da provere da li su njihova prava ispoštovana. Ove liste sastavljene su, kako se navodi, po posebnom kolektivnom ugovoru dogovorenom sa sindikatima kada potreba za radom nekog zaposlenog prestane u nekoj školi, on ima prednost prilikom popunjavanja novootvorenih mesta u drugim školama.

Mirjana Krivokapić kaže da su podaci i trenutna situacija zapravo paradoks. S jedne strane otpuštanje radnika, a s druge manjak njih 80.000.

"Postoji velika verovatnoća da se ljudi ciljano postavljaju na ta mesta. Da su to ljudi koji ciljano idu u neke škole umesto određenih nastavnika", rekla je ona.

Krivokapić je podsetila i na činjenicu da sindikat ima pravo na uvid u liste slobodnih radnih mesta i liste zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba, a to su tehnološki viškovi.

"Čak i na primeru male škole možete videti jedan veliki sistemski problem. Ne zapošljavaju se stručni ljudi. Ne možete danas videti da nastavnika matematike zameni matematičar, a možete videti da istog matematičara nema na zameni. Ovo je čista politička akcija progona, ali to ne možemo dokazati. Žao mi je što se to lomi na prosvetarima koji i ne misle o politici, već o statusu, deci, situacijama u školi. Posle svega nas ova situacija još više boli jer nam se lepe etikete koje ne stoje i koje mi sigurno nećemo podržati. Naša borba će da se nastavi, mi ćemo naći način da se ne lomi sve ovo preko dece, jer smo i prošlu školsku godinu završili samo zbog toga da deci ne uskratimo pravo na školovanje da im obezbedimo ono što im po zakonu pripada, jer mi smo tu za njih", kaže Krivokapić.

Podseća da su sindikati tražili od Ministarstva prosvete povratnu informaciju i razgovor o trenutnom stanju u prosveti ali da ga nikada nisu dobili.