Međunarodni dan nestalih: Na Kosovu i dalje svako samo svoje broji i oplakuje

Porodice nestalih i ovog puta traže ono što je za njih suština – istinu o sudbini svojih najmilijih. Nade se polažu prvo u zajedničku deklaraciju o nestalima, a potom u komisiju za sprovođenje ove deklaracije, piše KoSSev.

Na Međunarodni dan nestalih lica, bivši saradnik REKOM-a, politikolog za međunarodne poslove Jovan Milosavljević ističe da je ovaj dan važan podsetnik da ljudska patnja ne sme biti zaboravljena.

„Pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih i pravo nestalih da se njihova patnja dostojanstveno pominje, prevazilazi nacionalni prefiks u njihovim imenima“, rekao je Milosavljević za KoSSev.
 
On je dodao da nestanak osobe u sukobu predstavlja jednu od najtežih humanitarnih posledica rata, ističući da u mnogim slučajevima ne postoji mesto gde porodica može obeležiti pomen niti identifikacija krivca.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ nestalo je preko 35.000 osoba, podseća.

Milosavljević je naglasio da zajedničkim radom na rešavanju ovog pitanja države naslednice bivše SFRJ mogu pokazati da ono prevazilazi svakodnevne političke napetosti. „Ljudi se ne smeju svesti samo na brojeve, već da njihova imena i prezimena budu dokaz da se odnosi razvijaju u duhu najbolje moguće saradnje, bar kada su u fokusu humanitarna pitanja“, rekao je Milosavljević.
 
Prema njegovim rečima, ovaj dan dobija posebno značenje i u trenucima kada svedočimo stradanju i nestancima ljudi u sukobima širom sveta.

No da li je baš tako u praksi? Decenijama je svaki narod, ili svaka vlast prebrojavala samo svoje žrtve. I ove godine, Albanci spominju svoje žrtve, Srbi svoje.

Hiljade nestalih u ratovima devedesetih

Prema najnovijim podacima, tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući Hrvatsku, kao nestali se vode ukupno 9.733 osobe.
 
Fond za humanitarno pravo (FHP), kroz projekat Kosovska knjiga sećanja, navodi da je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine na Kosovu život izgubilo i/ili nestalo 10.093 civila: 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osobe drugih nacionalnosti.

Na kraju sukoba u junu 1999. godine procenjeno je da je nestalo između 4.400 i 4.500 osoba. Ukupno je registrovano oko 6.065 slučajeva nestalih.
 
Do danas je rešeno više od 4.000 slučajeva kroz napore međunarodnih organizacija poput ICMP-a (Međunarodne komisije za nestala lica) i ICRC-a (Međunarodnog komiteta Crvenog krsta).
 
Od 1999. ICMP je pomogao u identifikaciji hiljada posmrtnih ostataka korišćenjem DNK metode. Samo tokom 2025. godine prikupljeno je preko 74.000 referentnih DNK uzoraka za Zapadni Balkan, što predstavlja bazu za oko 24.626 nestalih osoba u regionu. Za Kosovo se početkom godine beležila identifikacija 533 posmrtna ostatka, uključujući 367 nestalih.

Danas se na Kosovu još 1.603 osobe vode kao nestale podaci su FHP. Prošle godine na današnji dan prema istom izvoru bilo ih je 1.636. Prema ovoj razlici identifikovana su 33 posmrtna ostatka.

Prištinska mrtvačnica – preko 400 tela čeka identifikaciju

Dok strane međusobno optužuju jedna drugu i ukazuju na masovne grobnice i u Srbiji i na Kosovu, apel sa prošlogodišnje konferencije za medije porodica nestalih bio je jasan – dvema vladama poručeno je da udvostruče napore u identifikaciji posmrtnih ostataka, među kojima je i preko 400 tela u prištinskoj mrtvačnici.
 
ICMP navodi da je prikupljeno 97% DNK uzoraka porodica nestalih, ali da u više od 1.700 slučajeva, uključujući i one u mrtvačnici u Prištini, do danas nije bilo moguće utvrditi podudarnost.

EULEX je još u aprilu 2022. saopštio da zajedno sa kosovskim vlastima radi na pregledu svih ljudskih ostataka u ovoj ustanovi. Početkom maja 2025. KoSSev je od EULEX-a zatražio intervju sa šeficom forenzičkog tima dr Luizom Marinjo, ali je misija odgovorila da ona trenutno nije dostupna.

Greške u identifikacijama

Proces identifikacija u prošlosti nije bio bez grešaka, naročito u vreme kada su se koristili klasični metodi – prepoznavanje.
Najpoznatiji primer je slučaj Rajka Milenkovića iz Kosovske Mitrovice, nestalog 14. novembra 1999. u selu Bukoš. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su i ekshumirani još 2000. godine, ali su 2003. greškom predati albanskoj porodici iz Kline.
Iako je DNK podudarnost postojala, porodica Milenkovića dobila je njegove posmrtne ostatke tek 2014. godine – 14 godina nakon nestanka i više od deset godina od identifikacije. UNMIK je tada priznao propust.

Sporazumi i deklaracije – obećanja bez rezultata

Još 2002. potpisana su tri važna protokola: O prekograničnoj repatrijaciji identifikovanih posmrtnih ostataka, o razmeni forenzičkih eksperata i ekspertiza i o zajedničkim verifikacionom timovima za skrivene zatvore.

Deset godina kasnije, 2012. u Briselu je dogovoreno da se pitanje nestalih uvrsti među prioritetne teme dijaloga. Tek 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usvojili su Deklaraciju o nestalima, a godinu dana kasnije ona je obavezala Beograd i Prištinu da sarađuju na lociranju i identifikaciji stotina ljudi koji se još vode kao nestali.

U decembru 2024. glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su formiranje komisije za sprovođenje Deklaracije. Međutim, do danas je jedina najava o sastanku radne grupe bila ona za 26. jun u Ženevi, ali bez informacija da li je do njega i došlo.

Međunarodna podrška

Organizacije poput ICRC-a i ICMP-a i dalje vode DNK baze i pružaju podršku porodicama nestalih. U avgustu 2025. ICMP je održao sastanak sa Kosovskom komisijom i policijom za ratne zločine.
Pored toga, EU finansira projekte poput „Uncovering the Truth“ koji kroz intervjue i advokaciju pomažu porodicama nestalih.

„Politička volja je ključna prepreka“, ranije u junu za KoSSev je naglasio Bekim Bljakaj, izvršni direktor FHP Kosovo, podsećajući da je upravo ova organizacija bila među prvima koja je predložila da se pitanje nestalih uvrsti u briselski dijalog.

Uoči Međunarodnog dana nestalih osoba, Bljakaj je u izjavi za Kohu juče ocenio da se pitanje nestalih, međutim, tretira kao političko, a ne humanitarno: „Nade su bile velike nakon dogovora Kosova i Srbije u decembru 2024. godine, ali sastanci su prekinuti. Evropska unija nije učinila dovoljno da to pitanje postavi kao prioritet.“
S druge strane, član komisije kosovske vlade za nestala lica Kuštrim Gara izjavio je za isti list da Priština ovo pitanje redovno adresira u dijalogu i koristi sve dostupne mehanizme.

U Prištini polaganje venaca i poruke

Uoči Međunarodnog dana nestalih, kosovske institucije, međunarodni partneri i organizacije civilnog društva podsetili su da se sudbina, kako su, koristili podatak od 1.584 osobe nestale tokom rata na Kosovu još ne zna, dok porodice i dalje traže istinu i pravdu.

Međunarodne diplomate, među kojima britanski, nemački i francuski ambasadori, američka otpravnica poslova Ana Pratipati i predstavnici EULEX-a, odali su počast nestalima u Prištini.
Američka ambasada poručila je na Fejsbuku:
 
"Solidarni smo sa njihovim porodicama i potvrđujemo našu posvećenost istini i pravdi. Svaka porodica zaslužuje odgovore o sudbini svojih voljenih.“

Britanski ambasador Džonatan Hargreivs podsetio je na nedavno peminulog „Baću Bajrama“ (Bajram Ćerkini prim.ed.), oca nestalog mladića, koji je postao simbol borbe porodica: „Potrebno je da svi zajedno nastavimo njegovu misiju – da otvaramo vrata, podižemo svest i podstičemo institucije Kosova i Srbije da uklone prepreke u traganju za istinom“.
 
EULEX je naglasio da je važno rasvetliti sudbinu oko 1.590 nestalih i podržao projekte lokalnih nevladinih organizacija koji dokumentuju svedočenja porodica.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti, na predstavljanju „nove metodologije“ za dokumentovanje „ekonomskih zločina“, izjavio je da je rat na Kosovu bio „projekat uništenja, pljačke i otimačine od strane srpskih snaga, sa planiranim i organizovanim zločinima“.

On je istakao da dokumentovanje zločina, pored institucionalne obaveze, predstavlja i moralni dug prema žrtvama: „Svaki dokument i svako svedočenje jeste čin poštovanja i obećanje da zločini Srbije na Kosovu nikada neće biti zaboravljeni.“
Govoreći na „Institutu za ratne zločine“, koji je od osnivanja u novembru 2023. godine dobio snažnu podršku njegove vlade – sa centralom u Prištini i šest regionalnih kancelarija, danas čuva, kako je Kurti kazao, više od 345 metara linearnih fizičkih dokumenata i 23,6 terabajta digitalnog materijala prikupljenog iz preko 500 različitih izvora.

Uoči Međunarodnog dana nestalih, Kurti je zajedno sa predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom Skupštine Gljaukom Konjufcom takođe položio i cveće kod spomenika posvećenog nestalima u Prištini.

On tvrdi da je u poslednje dve godine Kosovo sprovelo više od 40 istražnih aktivnosti na lokacijama na Kosovu (23 + 18), ali da na lokacijama u Srbiji, uključujući Batajnicu i Kožlje, radovi nisu započeti uprkos sporazumima.
„Istina se nalazi i u arhivama Srbije, a naša je obaveza da zahtevamo njen izlazak na videlo“, rekao je Kurti, koji je u više navrata i ovog puta naglašavao „genocid Srbije na Kosovu“.

Kurti je izrazio zahvalnost međunarodnim partnerima za podršku u pronalaženju nestalih, kako u profesionalnom, tako i u tehnološkom smislu, ali je istovremeno pozvao na dodatni pritisak na Beograd.
„U njihovim arhivima i kod njihovih zvaničnika nalazi se istina koja se ne otkriva, ali i odgovornost za ono što se dogodilo nama, strani koja je pretrpela poslednji srpski genocid nad albanskim narodom Kosova", naveo je Kurti.
U Prištini je juče podignut i novi spomenik nestalima – umetnici Dea Đinovci i Armand de Benoist De Gentisart uklesali su rukom napisana imena više od 1.600 nestalih na drvene ploče postavljene u centru grada.

Gračanica – Beograd: Umorni od praznih obećanja

Istovremeno, porodice srpskih žrtava u Gračanici poručile su da su umorne od praznih obećanja. Koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba Ljiljana Marinković optužila je EULEX da je „izigrao poverenje porodica“ time što je poverljive informacije prosledio kosovskoj policiji.

Porodice nestalih Srba i dalje se osećaju zanemareno. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica, Duško Čelić, kritikovao je državu zbog kašnjenja sa donošenjem Zakona o nestalim licima.
„Porodice nestalih čekaju Zakon o nestalim licima još od 2019. godine, kada ga je predsednik Vučić podržao. Od tada su se menjala četiri resorna ministra, a radna grupa je završila nacrt još u februaru 2025. godine. Još uvek ne znamo kakva je sudbina tog teksta“, rekao je Čelić na zajedničkom događaju u Beogradu sa predstvnicima vlasti uoči današnjeg dana.
On je takođe istakao da porodice očekuju dostojan spomenik žrtvama i ukazao na manjak sadržaja u udžbenicima i medijima o stradanjima Srba tokom devedesetih. „Država nije pokrovitelj obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, a porodice i dalje čekaju istinu i pravdu“, rekao je Čelić.

Pedsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da su do danas pronađene 2.322 nestale osobe srpske nacionalnosti iz svih ratova na tlu bivše Jugoslavije, a predstavnici udruženja porodica kritikovali su vlasti zbog izostanka Zakona o nestalim licima, iako je nacrt završen u februaru ove godine.
Ono što je na prvom mestu

Uprkos političkim optužbama i sporim pregovorima, poruka porodica ostaje ista: istina i dostojanstvo žrtava moraju biti prioritet. „Tek kada postoji grobno mesto, porodice mogu da pronađu mir,“ podsetio je Fond za humanitarno pravo.